Ginekološke bolesti i stanja

Papanikolau test (PAPA test), promene na grliću materice, HPV vakcinacija

PAPA test se predlaže svim ženama starosti od 23 do 69 godine. Cilj PAPA testa je da otkrije promene na ćelijama grlića u ranoj fazi. Da bi se te promene na ćelijama razvile u karcinom, potrebno je nekoliko godina. Blage ćelijske promene obično nestaju same od sebe. Ukoliko PAPA test odstupa od normalnog, pristupa se dodatnoj dijagnostici kao sto je kolposkopija (pregled grlića materice mikroskopom), test na rizične grupe humanog papiloma virus (HPV) i biopsija grlića materice(uzimanje uzorka tkiva grlića materice za patohistološku analizu).

Rezultat biopsije može biti normalan, ili može pokazati promene koje se klasifikuju kao CIN1, CIN 2 i CIN 3. Najveći stadijum promena je CIN 3. U zavisnosti od rezultata testova odlučuje se da li će se raditi kontrolni PAPA test ili će se odstraniti deo grlića materice, tj. uraditi konizacija. Konizacija se može raditi kod žena koje nisu rađale i ne predstavlja faktor rizika za infertilitet. U slučaju da se ćelijske promene razvijaju ili vraćaju, kod žena koje ne žele više da rađaju, može se odstraniti i materica.

Redovnom kontrolom grlića sprečava se karcinom grlića materice. Određene visoko rizične grupe (onkogene) HPV virusa dovode do razvoja ćelijskih promena i karcinoma grlića. Rizik za HPV infekciju je do 80 %, međutim u 90 % slučajeva HPV nestaje u roku od dve godine.

Zahvaljujući HPV vakcini, broj karcinoma je drastično smanjen u zemljama u kojima je uvedena redovna vakcinacija. Vakcinacija se predlaže svim devojkama u uzrastu 12-14 godina, ali se može dati i kasnije do navršene 45. godine života.

Genitalni kondilomi

Genitalni kondilomi ili genitalne bradavice su promene na koži vulve, u vagini ili na grliću materice koji nastaju kao posledica infekcije humanim papiloma virusom (HPV), tip 6 i 11. HPV tip 6 i 11 ne pripadaju visoko rizičnoj HPV grupi i ne dovode do razvoja karcinoma. Do infekcije dolazi intimnim kontaktom.

U većini slučajeva HPV koji izaziva kondilome nestaje spontano iz organizma 12-24 meseci od infekcije. Kondom štiti od infekcije, ali ne pruža stopostotnu zaštitu. Simptomi su svrab, iritacija i crvenilo. Leči se medikamentozno i hirurški. HPV vakcina štiti od infekcije HPV virusa koji izazivaju kondilome.

 

Poremećaji menstrualnog ciklusa

Neuredan menstrualni ciklus je najčešće posledica izostanka ovulacije, ali može biti i posledica polipa, mioma, dobroćudnih promena na grliću materice i malignih bolesti. Medicinski tretman je potreban kod obilnih i dugotrajnih menstruacija posto mogu dovesti do anemije i hroničnog umora. Izostala menstruacija se obično povezuje sa trudnoćom, ali može biti uzrokovana i hormonskim promenama u organizmu. Terapija poremećenog menstualnog ciklusa je lekovima, hormonskom spiralom i hiruška.

Hormonski poremećaji

Najčešći hormonski poremećaj vezan za reprodukvne organe zene je sindrom policističnih jajnika (PCOS) koji pogađa 10 % ženske populacije. Simptomi su retke i neuredne menstruacije, akne, pojačana kosmatost i infertilitet. Dugoročno postoji rizik za šećernu bolest, poremećaje metabolizma i karcinom sluzokože materice, tako da je bitno započeti tretman na vreme. Povišen nivo hormona prolaktina i smanjen ili povišen nivo hormona štitne žlezde takođe utiču na funkciju reproduktivnih organa.

Kontracepcija

Neželjena trudnoća se može sprečiti. Kontraceptivna metoda se prilagođava svakoj ženi i njenim potrebama. Pre izbora kontraceptivne metode obavlja se detaljan razgovor sa pacijentom, kao i ginekološki pregled i ultrazvuk.

Menopauza

Menopauza je period u zivotu žene kada prestanu menstrualna krvavljenja i po definiciji počinje 12 meseci posle poslednje menstruacije. Javlja se oko 50 godine života žene. U menopauzu pre 40 godine uđe 1 % zena. Menopauza je prirodan biološki proces koji može da bude praćen određenim simptomima koji smanjuju kvalitet zivota. Najčešći simptomi su: osećaj toplote, znojenje, lupanje srca, promene raspoloženja, los san i osećaj suvoće u vagini. Simptomi se mogu ublažiti terapijom koja se propisuje posle detaljnog pregleda i razgovora sa paciijentom. Fizička aktivnost i pravilna ishrana ublažuju simptome. U slučaju vaginalnog krvavljenja u menopauzi, treba se odmah javiti ginekologu.

Spad genitalnih organa

Spad genitalnih organa je kada materica ili deo vagine ,,izlazi” iz vagine i dovodi do estetskih i funkcionalnih promena. Može se podeliti na: spad materice, spad prednjeg vaginalnog zida uključujući bešiku (cistocela), spad zadnjeg vaginalnog zida uključujući završni deo debelog creva (rektocela), spad vaginalnog vrha kada je prethodno operisana materica ili kombinacija navedenih promena. Pretpostavlja se da preko 50 % žena ima neki oblik spada, ali samo 10-20 ima simptome koji zahtevaju lečenje.

Simptomi su najčešće osećaj pritiska u maloj karlici, bol, ,,ispupčenje” koje izlazi iz vagine pri fizičkom naporu i poremećaj mokrenja i stolice. Prosečna starost žena koje se obraćaju ginekologu zbog spada je 61 godina. Faktori rizika su težak fizički rad, gojaznost, nedostatak estrogenog hormona u menopauzi, bolesti vezivnog tkiva, hronična opstipacija (zatvor), operacije u maloj karlici. Rizik raste sa brojem porođaja, mada se spad viđa i kod 1-2 % žena koje nisu rađale.

Najverovatnije da i genetski faktor ima određenu ulogu. Lečenje je operativno i za hirušku metodu se odlucčuje posle detaljnog pregleda i identifikacije mesta gde je nastao ,,defekt”. Lečenje moze biti i ne-hiruško, to jest vaginalnim prstenovima.

 

Inkontinencija urina (nevoljno oticanje mokrace)

Nevoljno oticanje mokace (urinarna inkontinencija) se javlja kod 15-25 % žena i i značajno smanjuje kvalitet zivota i ogranicava drustvene aktivnosti. Moze se leciti lekovima i hiruski, to jest jednostavnim operativnim zahvatom sa visokim procentom uspešnosti. Osobe pogođene urinarnom inkontinencijom imaju nelagodnost i strah da će njihov problem biti primećen od strane drugih ljudi pa ograničavaju svoje kretanje i tako ugrožavaju svoj društveni život. Nažalost, većina se ne javlja lekaru, najčesće zbog neinformisanosti o mogućnostima lečenja.

Povrede posle porođaja

Oko 85 % porođaja danas se obavlja prirodnim, to jest vaginalnim putem. Vaginalni porođaj ima znatno manje komplikacija u poređenju sa porođajem koji se obavlja carskim rezom. Međutim, i posle vaginalnog porođaja može doći do anatomskih i funkcionalnih promena.

Većina tih promena smatra se normalnim, ali neke mogu da oslabe funkciju mišića i dovedu do estetskih i funkcionalnih poremećaja. Studije pokazuju da 13-36% žena ima neko oštećenje koje zahteva hiruršku korekciju. Žene koje imaju estetske ili funkcionalne probleme podvrgavaju se detaljnom ispitivanju pre eventualne operacije da bi se tačno utvrdio stepen i mesto oštećenja.

Endometrioza/adenomioza

Endometrioza je stanje gde se sluzokoža materice nalazi izvan materične duplje, najčešće u trbušnoj duplji i na jajnicima (ciste), ali se može nalaziti i na crevima, u grudnoj duplji i vagini. Žene sa endometriozom najčešće imaju bolne menstruacije, bolove pri seksualnom odnosu, hronični bol u stomaku, poremećaj mokrenja, zatvor i infertilitet.

Otprilike 10-15% žena ima endometriozu, ali su simtomi različito izraženi. Adenomioza se definiše kada se sluzokoža materice nalazi u materičnom zidu. Simptomi su menstrualni bolovi, bolovi pri seksualnom odnosu, neuredna krvavljenja i hronični bolovi u donjem delu stomaka. Endometrioza i adenomioza se dijagnostikuju kliničkim pregledom, ultrazvukom, magnetnom rezonancom i laparoskopijom. Leče se medikamentozno i hiruški.

Ciste na jajniku

Ciste na jajniku mogu biti različitog porekla, to jest od takozvanih ,,vodenih” cisti do onih koje imaju maligni potencijal. Mogu biti uzrok bolova i pritiska u stomaku. Većina nestaje sama od sebe, dok se one koje daju simptome ili postoji sumnja na malignitet leče operativno. Svaka operacija na jajnicima smanjuje funkciju jajnika, tako da treba biti jako obazriv kod žena koje nisu rađale ili žele jos uvek da rađaju.

Miomi

Miomi su najčešći dobroćudni tumori materice koji se javljaju kod 50 % žena, sa porastom i do 70 % u pedesetim godinama zivota. Između 25 i 32 godine 3,3 % žena ima miom i 7,8 % između 33 i 40 godina starosti. Najčešći simptomi su osećaj pritiska u stomaku, često mokrenje, bolovi, neuredna i obilna krvavljenja iz materice. Simtomi zavise od veličine i lokalizacije. Ukoliko se nalaze u materičnoj duplji mogu biti faktor infertiliteta i dovesti do pobačaja.

Moguće je da i miomi koji se nalaze u zidu materice smanju fertilitet, dok miomi koji se nalaze ,,na” materici ne utiču na nastanak i razvoj trudnoće. Mogu biti uzrok bolova u trudnoći. U toku trudnoće 30 % mioma poraste, i to najčešće u prva tri meseca. Miomi koji daju simptome operativno se leče, kao i oni koji negativno utiču na fertilitet. Mogu se lečiti i lekovima.

Polip

Polipi sluzokože materice predstavljaju zadebljanje sluzokože i obično se otkrivaju slučajno ili pri ispitivanju infertiliteta. Mogu biti uzrok neurednog krvavljenja. Dijagnostikuju se ultrazvučnim pregledom. Uobičajena praksa je da se operišu prvenstveno kod pacijenata sa infertilitetom i ponovljenim pobačajima. Rizik za malignitet je oko 3-4%. Polip može biti i na grliću materice. Rizik za malignitet je jako nizak, ali se polipi sa grlića obično odstranjuju, posto je intervencija jako jednostavna.

Anomalije genitalnih organa

Urođene anomalije materice se javljaju kod 5-6 % žena i kod 7,3 % žena koje imaju problem infertiliteta. Procenat raste na 16,7 % kod pacijenata sa ponovljenim spontanim pobačajima. Najčešća anomalija je pregrada (septa) u materičnoj duplji (30 % od svih anomalija) koja može biti uzrok spontanim pobačajima i komplikacijama utrudnoći. Dijagnostikuje se ultrazvukom (3D), magnetnom rezonancom i histeroskopijom. Leči se operativno histeroskopskom metodom.

Druge anomalije materice su jako mala materica, razliciti oblici ,,duple” materice i ,,jednoroga” materica. Mogu biti uzrok prevremenog porođaja i poremećaja položaja ploda u materici. Ove anomalije se danas ne operišu. Urođeni nedostatak vagine i materice ili samo materice je poznat kao Mayer Rokitansky Kuster Hauser sindrom (MRKH).

Najčešće se otkriva u pubertetu zbog izostanka menstruacije. Vagina se može kreirati dilatacijom (prosirivanjem) sa dobrim ishodom kod 80 % pacijenata, dok se kod neuspele dilatacije pristupa operativnom lečenju. Poslednjih godina je razvijena i metoda transplantacije materice sto omogućava tim pacijentima da ostvare materinstvo.

Hronični bol u stomaku i maloj karlici

Hronični bol u stomaku i maloj karlici može biti posledica ginekoloških oboljenja kao sto je endometrioza i priraslice ili oziljak posle ginekoloških operacija. Definiše se kao bol koji traje duže od šest meseci. Ispituje se kliničkim pregledom, ultrazvukom i radiološkim metodama i laparoskopijom (ubacivanjem kamere kroz mali rez na stomaku).

Tim lekara

Kontakt

Za informacije o dijagnostici i tretmanu ginekoloških bolesti i stanja kao i za konsultacije sa našim stručnjacima kontaktirajte nas na brojeve telefona radnim danima od 8 do 20 časova ili nam napišite email.