Šta su miomi na materici?

Miomi materice su benigni, monoklonalni tumori (dakle potiču od jedne progenitorne ćelije) glatkomišićnog tkiva  materice. I ako se tacan uzrok njihove pojave ne zna, prisutni su veoma solidni dokazi koji pokazuju da ženski polni hormoni (estrogen i progesteron) podstiču rast mioma u čijoj osnovi leži genetski determinisana greška. Oni se jako retko javljaju pre prve menstruacije i regrediraju u menopauzi.

Koliko su česti?

Miomi su najčešći benigni karlični tumori u ženskoj populaciji i ako je njihova prevalenca “potcenjena” zahvaljujući velikom broju asimptomatskih žena. Njihova učestalost se kreće u rasponu od 5 do 70% zavisno od posmatrane populacije i dijagnostičke metodologije. U SAD  je njihova incidenca kod adolescenata ispod 5% a već  u populaciji žena starosti do 35 godina čak 40-60% da bi porasla na 70-80% u populaciji žena nakon 50. godne života pri čemu je vaća incidenca zabeležena u populaciji afro-amerikanki. Učestalost mioma u populaciji infertilnih pacijentkinja se kreće od 5-10%.

U našoj klinici nudimo kompletan pristup lečenju tegoba izazvanih miomima: stručne savete i konsultacije, detaljnu dijagnostiku, personalizovani izbor metoda lečenja, efikasne tretmane i kompletnu podršku tokom oporavka. Moderna oprema i vrhunski lekari sa dugogodišnjim iskustvom garantuju vrhunsku uslugu.

Termini su slobodni. Pozovite nas i zakažite pregled već danas.

Faktori rizika

Faktori rizika se vezuju za rasu, životnu dob, porodičnu istoriju mioma, endometrioze i adenomioze, paritet i vreme od poslednjeg porođaja, prisustvo metaboličkog sindroma, gojaznosti i način ishrane.

Simptomatologija

Najveći broj žena sa miomima nema kliničke simptome što implicira da miomi prolaze ispod “kliničkog radara” često nedijagnostikovani. Najčešći simptomi mioma su abnormalna menstrualna krvavljenja koja postaju progresivno obimnija i dužeg trajanja koja zatim iscrpljuju rezerve gvozđa i uvode ženu u sekundarnu anemiju sa svim simptomima anemije – slabost, lako zamaranje, letargičnost, pospanost, i vrtoglavice. Kao simptomi se mogu javiti neciklični bolovi u maloj karlici, dispareunija ili pelvični bolovi tokom odnosa i infertilitet koji je nekada jedini dominantan simptom.

Tipično je da simptomatologija mioma često ne korelira  sa njihovom veličinom. Mali podsluzokožni miom promera 2cm, može biti praćen bogatom simptomatologijom i zahteva histeroskopsko lečenje odmah. Subserozni miom materice promera 5 ili 6 cm, može kao takav biti klinički potpuno nem, bez ikakvih simptoma i uticaja na kvalitet života.

Kako se dijagnostikuju miomi?

Dijagnoza se postavlja kliničkim i ultrazvučnim pregledom, a nekada je u cilju preciznog mapiranja i pravilnog dizajniranja lečenja potrebno načiniti i dopunske pregelde kakvi su sonohisterografija, MSCT ili MRI. Tom prilikom će biti procenjena veličina, broj i lokalizacija mioma ( neretko je prisutno više od 1 mioma, a neki se nalaze i na strukturama pored materice). Tada će biti izvršena i kategorizacija mioma u skladu sa klasifikacijom Svetske federacije ginekologa i opstetričara – FIGO, u jedan od 8 tipova mioma.

Da li prisustvo mioma na materici uvek implicira potrebu za hirurškim lečenjem ili za lečenjem uopšte?

Kada se postavi dijagnoza mioma to svakako NE ZNAČI da će isti biti neophodno operisati ODMAH, čak to ne znači da će biti potreban bilo kakav tretman. Ukoliko je miom asimptomatski, žena je završila sa reprodukcijom i miom ne pokazuje znake ubrzanog rasta ili ne pobuđuje sumnju na to da je u pitanju maligna forma tumora – leiomiosarkom – potrebno je ultrazvučno praćenje u šestotromesečnim intervalima sa procenom dinamike njegovog rasta ili pak redukcije veličine.

Miomi koji su simptomatski mogu se privremeno tretirati konzervativno  – nehirurški, metodama koje pre svega deluju na simptome njegovog prisustva sa idejom da mu se uskrati hormonska podrška ili biohemijskim mehanizmima utiče na redukciju njegove veličine i time smanji njegov uticaj na kvalitet života žene.

U tom smislu se koristi čitava paleta preparata: od kombinovanih kontracptivnih pilula, IUS sa LNG, preparata koji kombinuju d – katehine i vitamin D utičući na dinamiku rasta mioma, preko preparata sa ulipristal – acetatom koji imaju sličan terapijski efekat kao i potentniji lekovi kakvi su: GnRH analozi koji se primenjuju jedno mesečno u trajanju ne dužem od 6 meseci zbog nus efekata do kombinacije estrogensko – progesteronskih preparata sa GnRH antagonisitma.

Druga opcija lečenja je u domenu interventne radiologije i neekscizione minimalno invazivne hirurgije kojom  se ne uklanja miom već isti tretira u samom uterusu. To su metode poznate kao radiofrekventna abalcija mioma i metod HIFU ili high intensity focused ultrasaound – koji koriste metod radiotalasa ili fokusiranog ultrazvuka za tretman simptomatskih mioma. Radiološki metod je definisan kroz postupak embolizacije krvnih sudova mioma sferičnim partikulama promera od 500 do 1000 mikrometara. Ove metode mogu biti alternativa hirurškom lečenju u dobro selektovanoj grupi pacijentkinja, posebno onda kada je hirurška intervencija rizična zbog ukupne kondicije pacijentkinje i koje pre svega nemaju infertilitet kao osnovni problem.

Tretman mioma na materici

Definitivni tretman mioma je hirurški i realizuje se, zavisno od lokalizacije, veličine i stadiranja mioma, hirurškom porcedurom kojoj je ime miomektomija. Ona može biti laparoskopska, histeroskopska ili otvorena – klasična. Ukoliko je prisutno mnoštvo mioma materice ili je prisutan veliki solitarni miom, žena je blizu menopauze, indikovano je načiniti i histerektomiju ili uklanjanje cele materice.

Kada se radi o tretmanu mioma kod infertilnih pacijentkinja treba reći da dijagnoza mioma ne znači nužno i potrebu za hirurškim lečenjem. Recimo, mali intramuralni ili subserozni miom promera ispod 4cm koji je indiferentan prema materičnoj šupljini i ne pokazuje tendenciju rasta, ne mora biti razlog za hirurško lečenje i može se ući u postupke stimulacije ovulacije ili IVF bez prethodnog hirurškog lečenja.

S druge strane svi submukozni miomi, intramuralni miomi promera većeg od 4cm ili veliki subserozni miomi ili miomi koji svojim prisustvom i veličinom, čak i kada ne daju kliničke simptome, procenjeno utiču na mogučnost spontanog začeća ili otežavaju ili čine nemogućim bezbedno sprovođenje postupka VTO, zahtevaće hirurško lečenje.

Tim lekara


Dr Dragana Mićić

Dr Vladimir Antić

Dr Sara Dunja Pempelfort

Dr Srđan Saso

 

U bolnici Gemma primenjujemo sve hirurške metode lečenja sa insistiranjem na minimalno invazivnom pristupu kada je god to moguće, a zbog benefita koji ovaj pristup obezbeđuje.  Dobrim preoperativnim stadiranjem obezbeđujemo punu informaciju o tome koji ćemo metod koristiti i ako je npr. u pitanju podsluzokožni miom koji se uklanja hirurškom histeroskopijom, detaljno upoznajemo pacijentkinju sa mogućom potrebom da se procedura ponovi jos jednom ili dva puta u cilju potpune resekcije mioma i izbegavanja potencijalnih komplikacija.

Kontakt

Za sve informacije o miomima na materici i drugim ginekološkim pitanjima kontaktirajte nas na naše brojeve telefona radnim danima od 8 do 20 časova ili nam napišite email.