Predmenstrualni sindrom (PMS) pogađa i do 90 % žena u reproduktivnom periodu. Do 5 % žena pati od težeg oblika koji se naziva predmenstrualni disforični sindom (PMDS). Simptomi PMS-a su: razdražljivost, ljutnja, nemir, osećaj straha, česte promene raspoloženja, bezvoljnost, umor i osećaj nedostatka energije, poremećaj sna, otoci i osećaj nadutosti stomaka, nadute i osetljive grudi, glavobolja, osećaj gladi i potrebu za slatkom hranom.
Tegobe se mogu razlikovati od meseca do meseca, ali i tokom života. Neke žene sa godinama imaju izraženije simptome, dok se nekima tegobe smanjuju. Tegobe mogu biti toliko izražene da remete porodični i socijalni život. Simptomi se mogu javiti odmah posle ovulacije, tj. u sredini menstrualnog ciklusa, ali mogu trajati i samo nekoliko dana pre menstrualnog krvarenja. Najčešće je pogoršanje pred menstruaciju i tegobe prolaze po započinjanju krvarenja ili drugog, trećeg dana menstrualnog krvarenja.
Žene koje iz određenih razloga nemaju ovulaciju, nemaju ni PMS simptome. Simptomi nekih psihijatrijskih bolesti se mogu pogoršati pred menstruaciju, i to treba dijagnostički i terapijski razdvojiti od PMS-a. Ne postoji dijagnostički ili laboratorijski test koji je karakterističan za PMS. Nivo hormona je isti kod žena sa simptomima PMS-a i kod žena koje nemaju tegobe karakteristične za predmenstrualni sindrom. Predmenstrualni sindorm nije psihijatrijsko oboljenje, već „hormonalno stanje“.
Postoje dva objašnjenja zašto dolazi do predmenstrualnog sindroma. Posle ovulacije dolazi do povećanog lučenja progesterona, dok se koncentracija estrogena smanjuje. Nivo tih hormona je isti kod žena sa i bez predmenstrualnog sindroma, ali se pretpostavlja da su neke žene osetljivije na progesteron. Drugo objаšnjenje je vezano za signale u centralnom nervnom sistemu, pre svega signale vezane za serotonin sistem. Serotonin smanjuje razdražljivost, strah, nemir i agresivnost. Dokazano je da supstance koje povećavaju koncentraciju serotonina u krvi smanjuju simptome predmenstrualnog sindroma i predmenstrualnog disforičkog sindroma.
Znanje iz fiziologije i individualan pristup nam pomažu da pronadjemo adekvatnu terapiju. Fizička aktivnost i trening mogu mogu ublažiti simtome. Žene koje imaju hormonsku spiralu mogu imati izraženije simptome, dok se kod nekih tegobe javljaju po prestanku uzimanja tableta za kontracepciju. Tokom uzimanja pilula za kontracepciju nema ovulacije, tako da nema ni simptoma predmenstrualnog sindroma. Terapija kontraceptivnim tabletama koje sadrže supstancu drospirenon se pokazala efektivnim u terapiji predmenstrualnog sindroma.
Lekovi koji povećavaju koncentraciju serotonina, takozvani SSRI preparati se koriste kod osoba sa jako izraženim simptomima. Terapija obično počinje od sredine menstrualnog ciklusa i prekida se po dobijanju krvarenja. Efekat po simptome PMDS-a se vidi već posle jednog dana terapije. Terapija se može uzimati i samo nekoliko dana kada su najizraženiji simptomi. Neželjeni efekat SSRI tableta je smanjen libido.
Jedna od terapijskih opcija je spironolakton – antagonist aldosterona koji je u PMS-u povećan, čime povećava izlučivanje tečnosti. Ovaj lek deluje i tako što modulira efekat hormona u centralnom nervnom sistemu i tako smanjuje tegobe PMS/PMDS-a.
Kod žena koje ne reaguju na pomenutu terapiju, može se potpuno „blokirati“ izlučivanje polnih hormona lekovima koji pripadaju grupi GnRH agonista, ali ti lekovi dovode do stanja privremene menopauze i imaju neželjene efekte prouzrokovane niskom koncentracijom estrogena u organizmu i mogu dovesti do osteoporoze. Međutim, ako ta terapija redukuje tegobe, mogu se uzimati tablete estrogena koje umanjuju neželjene efekte GnRH agonista.
Žene koje žele trudnoću i imaju izražene simptome mogu koristiti SSRI preparate bez bojazni da će to smanjiti šansu za trudnoću ili imati negativan efekat po nastalu trudnoću.
Simptomi predmenstrualnog sindroma nestaju u trudnoći i nekoliko nedelja/meseci posle porođaja, u zavisnosti od toga kada će ponovo početi menstrualni ciklus.
